Аугсбуршка мировна слика 1655 година

Kontext:

Die Reformation brachte eine Spaltung der christlichen Kirche in Mitteleuropa. Theologen wie Martin Luther, Ulrich Zwingli und andere etablierten neue Lehren über den christlichen Glauben und die christliche Weltanschauung. Sie fanden bald viele Anhänger. Die verschiedenen deutschen Staaten spalteten sich zwischen der katholischen und der evangelischen Seite und teilten sich auch in zwei politische Parteien. Nach jahrelangen politischen Auseinandersetzungen endete dieser Konflikt nach 1546 sogar in Bürgerkriegen. 1555 trafen sich die Gesandten der deutschen Länder in Augsburg. Sie suchten nach einem Weg, den Konflikt zu lösen und die Religionskriege in Deutschland zu beenden. Der Augsburger Religionsfrieden vom 25. September 1555 akzeptierte schließlich die Existenz zweier verschiedener christlicher Kirchen. Die Fürsten und Herrscher konnten sich entscheiden, ob sie bei der alten katholischen Kirche bleiben oder dem neuen lutherischen Glauben, wie er im Augsburger Bekenntnis von 1530 formuliert wurde, anhängen wollten. Die lutherischen Staaten waren nun den katholischen gleichgestellt. Andere religiöse Gruppen, die mit der Reformation aufkamen, wurden jedoch vom Friedensvertrag ausgeschlossen. Die Religionsfreiheit galt nur für die deutschen Stände, d.h. die Fürsten und Reichsstädte. Ihre Untertanen mussten dem Glauben ihres Landesherrn folgen oder durften auswandern. Der Augsburger Frieden läutete eine lange Friedensperiode in den deutschen Ländern ein, die erst mit dem Dreißigjährigen Krieg 1618 endete.

Градот Аугсбург беше еден од германските градови каде католиците и протестантите живееја заедно „рамо до рамо”. Иако мнозинството од населението беше протестантско, градскиот совет се состоеше од еднаков број на католици и протестанти.За време на триесетгодишната војна, советниците на католичкиот император наредија угнетување на протестантите во градот. Во 1632 година, протестантските шведски трупи го освоиле градот и ги угнетувале католиците. Мирот на Вестфалија во 1648 година, го врати градот назад во неговата биполарна состојба. Во 1650 година, протестантите во Аугсбург, започнаа да прославуваат годишен мировен фестивал на 8 август. Во оваа прилика, секое протестантско училиште во градот доби леток/брошура со текстови и слики за славење на мирот. Во 1655 година, на стогодишнината од мирот во Аугсбург, брошурата симболизирала како мирот бил создаден во 1555 година. Имено, таа го покажува кралот Фердинанд на престолот. Пред него стојат тројца теолози кои носат книги - Библијата и Исповедта од Аугсбург. На средина на сликата, германските држави се претставени од нивните владетели. Од спротивната страна, уште две лица носат книги со наслов „Верски мир“. Позадината, го покажува градот Аугсбург и мировниот фестивал со музичари и ангели кои летаат нагоре.
Реформацијата донесе поделба на христијанската црква во Централна Европа. Теолозите како Мартин Лутер, Улрих Цвингли и други, воспоставија нови учења за христијанската вера и верба. За краток период, наидоа на многу следбеници. Различните германски држави се поделија помеѓу католичката и евангелистичката страна, што иницираше и поделба на две главни политички партии. По повеќегодишни политички борби, овој конфликт беше надминат дури по крајот во граѓанските војни во 1546 година. Во 1555 година, претставниците на германските држави се состанаа во Аугсбург. Тие бараа начин за решавање на конфликтот и за ставање крај на верските војни во Германија. Во тој контекст, во Аугсбург на 25 септември 1555, со Договорот за мир, конечно беше прифатено постоењето на две различни христијански цркви, со што беа поставени и темелите на религискиот мир. Притоа, била оставена можноста лидерите и владетелите самите да решат дали ќе останат со старата католичка црква, или пак ќе се придружат кон новото лутеранско верување, формулирано во Аугсбуршката исповед од 1530 година. На овој начин, лутеранските држави добија еднаква основа со католичките. Меѓутоа, останатите религиозни групи, беа исклучени од Договорот за мир. Слободата на вероисповест се однесуваше само на германските имоти, т.е. на кнежествата и империјалните градови. Договорот за мир во Аугсбург обезбеди долг период на мир во германските земји, кој траеше сé до т.н. Триесетгодишната војна во 1618 година.

Further information about The Peace of Augsburg can be found at On Site, In Time.