Од договорот во Белфаст / Велики петок, 10 април 1998 година

Партиите ја потврдуваат својата посветеност на взаемното почитување, граѓанските права и верските слободи на сите во заедницата. Наспроти позадината на неодамнешната историја на оштествениот конфликт, партиите особено потврдија: • право на слободна политичка мисла; • право на слобода и изразување на религија; • право на реализација демократски национални и политички аспирации; • право да се бара уставна промена со мирни и легитимни средства; • право на слободен избор на местото на живеење; • право на еднаква можност во сите социјални и економски активности, без оглед на класата, верата, инвалидитетот, полот или етничката припадност; • право на слобода од секташко вознемирување; и • право на жените за целосно и еднакво политичко учество “.

Договорот од Велики петок го добил името по денот (во христијанскиот календар) на кој бил потпишан. Познат е и како Белфастски договор по градот каде што бил договорен, кој инаку е главен град на Северна Ирска. Тој бил и договор помеѓу различните политички партии во самата Северна Ирска и договор помеѓу двете влади: на Велика Британија и на Република Ирска, кои биле одговорни за неговото стапување на сила. Договорот, бил дизајниран да стави крај на триесетгодишниот насилен конфликт (познат и како „Проблеми“). Поголемиот дел од договорот е посветен на воспоставување нови политички структури, но пасусот, цитиран погоре, исто така дава значајни општи принципи за тоа како треба да се третираат луѓето. Во пасусот, посебно се утврдени правата кои се однесуваат на религијата, надополнети со низа други важни човекови права. Луѓето треба да бидат слободни во изборот и во изразувањето на својата религија. Тие, исто така мора да ги имаат истите можности без оглед на нивната религија. Во тој контекст, тие не смеат да бидат третирани лошо и неприфатливо заради нивната религија („секташко вознемирување“).
"Las partes afirman su compromiso con el respeto mutuo, los derechos civiles y las libertades religiosas de todos los miembros de la comunidad. En el contexto de la reciente historia de conflictos comunales, las partes afirman en particular: - el derecho al libre pensamiento político; - el derecho a la libertad de expresión y religiosa; - el derecho a perseguir democráticamente las aspiraciones nacionales y políticas; - el derecho a buscar el cambio constitucional por medios pacíficos y legítimos; - el derecho a elegir libremente el lugar de residencia; - el derecho a la igualdad de oportunidades en todas las actividades sociales y económicas, independientemente de la clase, el credo, la discapacidad, el género o el origen étnico; - el derecho a estar libre de acoso sectario; y - el derecho de la mujer a una participación política plena e igualitaria".
El Acuerdo de Viernes Santo obtuvo su nombre del día en el calendario cristiano en el que fue firmado. También se conoce como el Acuerdo de Belfast por la ciudad donde se acordó, que es la capital de Irlanda del Norte. Fue un acuerdo entre los diferentes partidos políticos de Irlanda del Norte y un acuerdo entre los dos gobiernos del Reino Unido y la República de Irlanda que fueron responsables de ponerlo en práctica. Fue diseñado para poner fin a treinta años de conflicto violento (conocido como "Los Problemas"). La mayor parte del acuerdo trata de la creación de nuevas estructuras políticas, pero el pasaje citado establece importantes principios generales sobre cómo debe tratarse a las personas. En particular, el pasaje establece los derechos relacionados con la religión junto con una variedad de otros derechos humanos importantes. Las personas deben ser libres de elegir y expresar su religión. También deben tener las mismas oportunidades cualquiera que sea su religión ("credo") y no deben ser maltratadas por su religión ("acoso sectario").